Претраживање интернета о темама и проблемима из области студија књижевности, које су студенти ове генерације обавили као предиспитни задатак, дало је неколико интересантних резултата.
1. Велика већина студената претраживала је интернет најједноставнијим методом, једним упитом у једном претраживачу. На тај начин већином су дошли до главних резултата, али не до свих и интересантних. Мало ко је претраживао графичке садржаје, видео постове, блогове, социјалне мреже... А у последње две-три године на таквим местима могу се наћи многи садржаји који доносе важне и корисне информације о различитим питањима везаним за студије књижевности.
2. Веома ретко студенти су претраживали са више упита, нпр. с насловима дела када је њихова тема био одређени писац, са различитим варијантама термина везаних за књижевнотеоријске или књижевноисторијске појмове или са упитима на енглеском и евентуално још неком језику и сл. Једнако ретко су користили различите опције напредног претраживања (advanced search), које би могле да допринесу не само налажењу бољих резултата, него у неким случајевима и да олакшају и учине ефикаснијим сам процес претраживања.
3. Приликом избора резултата које ће објавити студенти су показали прилично ниску меру критичности. Постављали су линкове ка многим местима која доносе грађу намењену ученицима средњих и основних школа, и то често грађу која је и за те намене недовољно квалитетна, затим ка врло кратким вестима или сензационалистичким садржајима, или пак ка часописима (пре)наглашене идеолошке оријентације у којима се о писцима, делима и другим питањима из области студија књижевности говори на врло искривљен и нетачан начин. У доста случајева у коментар би стављали напомену да садржај није поуздан и да га треба проверити, што нема много смисла: наше претраживање интернета требало би да понуди сигурне и проверене резултате, односно, тај посао на који упућује корисника требало би да заврши сам истраживач. Смисао објављивања линкова и коментара уз њих јесте упућивање потенцијалног корисника на нешто што му заиста може послужити у различитим приликама.
4. Велики број студената писао је коментаре без јасне свести о њиховој функцији, односно о начину како ће они бити коришћени. Многи су свој задатак доживљавали као целину, па би се у коментарима освртали и на друге резултате, углавном тврдњама типа "за разлику од", "предност овог места је", "још један" и сл. Сваку линк и коментар уз њега чита се на интернету као посебна јединица, будући корисник не мора, често и не може знати шта смо ми видели или написали на другим местима. Многи коментари су били преопширни, понекад готово литерарно интонирани: смисао коментара је, међутим, да пружи кратку, тачну и прецизну информацију о садржају сајта или стране на које упућује. У њима треба избегавати вредносне оцене, како саме интернет презентације, тако и књижевних или стручних дела која оне доносе (нпр. "електронско издање најбољих дела тог и тог писца"); то не значи да у коментару не треба напоменути неки очигледан и недвосмислен квалитет саме презентације, свеједно да ли позитиван или негативан (нпр. "не постоји могућност претраживања" или "одличне могућности претраживања и навигације", "непрегледна страна" и сл.). У овим коментарима треба избегавати сваку сувишну реч (типа "на овој страни може се..." -- савршено је јасно да се коментар односи баш на ту страну), сваку субјективну процену, коментарима треба показати да их је поставио неко ко је професионалац у области о којој је реч.
5. Кључне речи (tags) веома су важне у овом послу јер ће будући корисник наш запис превасходно преко њих наћи. Због тога је добро у кључне речи ставити све оно што сматрамо да је за дотично место садржински битно, а не само нпр. име писца којим се ми бавимо иако се на тој страни говори и о другим ауторима или темама. Треба избегавати пасивне речи које, појединачно узете (а свака реч у таговима третира се као појединачна), немају значења (везници, предлозии сл.). Када је реч о вишечланим одредницама, треба их формулисати онако како очекујемо да ће будући корисник којем дотични запис намењујемо њега тражити.
6. Ови задаци, нарачито када се погледају као целина, показују и неке важне детаље о стању садржаја превасходно из српске књижевности на интернету. Најједноставније и најкраће речено, садржаји из те области на мрежи свих мрежа сразмерно су ретки и недовољни, оно што већ постоји сразмерно је слабог квалитета и то су поставили најчешће аматери или људи који саму материју не познају довољно (а често тога нису свесни!). Такво стање лако може да заведе неупућеног, непрофесионалног (у овој области) корисника и то нам намеће две обавезе: прву, да претражујемо интернет и резултате с поузданим коментарима објављујемо на широко доступним местима као што је Delicious, и другу, да сами својим постовима и апликацијама доприносимо обогаћивању тог садржаја, нарочито у областима за које оваквим претраживањем закључимо да су слабо покривена.
1. Велика већина студената претраживала је интернет најједноставнијим методом, једним упитом у једном претраживачу. На тај начин већином су дошли до главних резултата, али не до свих и интересантних. Мало ко је претраживао графичке садржаје, видео постове, блогове, социјалне мреже... А у последње две-три године на таквим местима могу се наћи многи садржаји који доносе важне и корисне информације о различитим питањима везаним за студије књижевности.
2. Веома ретко студенти су претраживали са више упита, нпр. с насловима дела када је њихова тема био одређени писац, са различитим варијантама термина везаних за књижевнотеоријске или књижевноисторијске појмове или са упитима на енглеском и евентуално још неком језику и сл. Једнако ретко су користили различите опције напредног претраживања (advanced search), које би могле да допринесу не само налажењу бољих резултата, него у неким случајевима и да олакшају и учине ефикаснијим сам процес претраживања.
3. Приликом избора резултата које ће објавити студенти су показали прилично ниску меру критичности. Постављали су линкове ка многим местима која доносе грађу намењену ученицима средњих и основних школа, и то често грађу која је и за те намене недовољно квалитетна, затим ка врло кратким вестима или сензационалистичким садржајима, или пак ка часописима (пре)наглашене идеолошке оријентације у којима се о писцима, делима и другим питањима из области студија књижевности говори на врло искривљен и нетачан начин. У доста случајева у коментар би стављали напомену да садржај није поуздан и да га треба проверити, што нема много смисла: наше претраживање интернета требало би да понуди сигурне и проверене резултате, односно, тај посао на који упућује корисника требало би да заврши сам истраживач. Смисао објављивања линкова и коментара уз њих јесте упућивање потенцијалног корисника на нешто што му заиста може послужити у различитим приликама.
4. Велики број студената писао је коментаре без јасне свести о њиховој функцији, односно о начину како ће они бити коришћени. Многи су свој задатак доживљавали као целину, па би се у коментарима освртали и на друге резултате, углавном тврдњама типа "за разлику од", "предност овог места је", "још један" и сл. Сваку линк и коментар уз њега чита се на интернету као посебна јединица, будући корисник не мора, често и не може знати шта смо ми видели или написали на другим местима. Многи коментари су били преопширни, понекад готово литерарно интонирани: смисао коментара је, међутим, да пружи кратку, тачну и прецизну информацију о садржају сајта или стране на које упућује. У њима треба избегавати вредносне оцене, како саме интернет презентације, тако и књижевних или стручних дела која оне доносе (нпр. "електронско издање најбољих дела тог и тог писца"); то не значи да у коментару не треба напоменути неки очигледан и недвосмислен квалитет саме презентације, свеједно да ли позитиван или негативан (нпр. "не постоји могућност претраживања" или "одличне могућности претраживања и навигације", "непрегледна страна" и сл.). У овим коментарима треба избегавати сваку сувишну реч (типа "на овој страни може се..." -- савршено је јасно да се коментар односи баш на ту страну), сваку субјективну процену, коментарима треба показати да их је поставио неко ко је професионалац у области о којој је реч.
5. Кључне речи (tags) веома су важне у овом послу јер ће будући корисник наш запис превасходно преко њих наћи. Због тога је добро у кључне речи ставити све оно што сматрамо да је за дотично место садржински битно, а не само нпр. име писца којим се ми бавимо иако се на тој страни говори и о другим ауторима или темама. Треба избегавати пасивне речи које, појединачно узете (а свака реч у таговима третира се као појединачна), немају значења (везници, предлозии сл.). Када је реч о вишечланим одредницама, треба их формулисати онако како очекујемо да ће будући корисник којем дотични запис намењујемо њега тражити.
6. Ови задаци, нарачито када се погледају као целина, показују и неке важне детаље о стању садржаја превасходно из српске књижевности на интернету. Најједноставније и најкраће речено, садржаји из те области на мрежи свих мрежа сразмерно су ретки и недовољни, оно што већ постоји сразмерно је слабог квалитета и то су поставили најчешће аматери или људи који саму материју не познају довољно (а често тога нису свесни!). Такво стање лако може да заведе неупућеног, непрофесионалног (у овој области) корисника и то нам намеће две обавезе: прву, да претражујемо интернет и резултате с поузданим коментарима објављујемо на широко доступним местима као што је Delicious, и другу, да сами својим постовима и апликацијама доприносимо обогаћивању тог садржаја, нарочито у областима за које оваквим претраживањем закључимо да су слабо покривена.
Предраг Станојевић
Током претраге сајтова за израду предиспитног задатка морам признати да сам била непријатно изненађена оним на шта сам наишла. Предмет мог задатка је био Лаза К. Лазаревић. Претраживала сам и разне форуме у нади да ћу наћи неку занимљивост,нешто што би читаоцима овог писца било интересантно. Уместо тога наилазила сам на нешто што је мене као студента књижевности једноставно шокирало. Поједини,млади људи, су писали да им је омиљени песник Лаза Лазаревић и да је његова најбоља песма: "SANTA MARIA DELLA SALUTE"! Помислила сам да нисам добро прочитала,али на жалост јесам.
ОдговориИзбришиНаилазила сам, такође, на белики број нетачних података о Лаѕаревићевом животу и стваралаштву,на пример сврставан је у писце који припадају романтизму!
Напоменула бих и мали број добрих и поузданих сајтова о овом писцу.
Тек када сам погледала радове колега и колегиница и прочитала Ваш текст увидела сам неке грешке које сам направила што је резултирало малим бројем сајтова које сам поставила и наравно оценом која није баш ѕадовољавајућа.
Анђела Станојевић
Сматрам да је најтеже у предиспитном задатку било одредити квалитет сајта и његову комплексност. Превише је баналних чак и нетачних информација које се у оквиру многих налазе, да нас као студенте књижевности то не може задовољити. Самим тим се и ово претраживање разликује од оног најједноставнијег претраживања интернета којем приступамо свакодневно, јер постављамо висок критеријум који сваки од изабраних сајтова мора испунити. Ово искуство било би најбоље применити на будућа претраживања, како бисмо интернет учинили помоћним средством у току наших студија.
ОдговориИзбришиЈована Пушица
Слажем се са колегиницама и нагласила бих да ми "напредна потрага" није много помогла у претраживању имена нашег надреалисте, Ристића. Покушала сам са многим опцијама, али сам успела искључиво да проберем сајтове у којима се помиње на пример Марко и Ристић у вези са истим именом, што је убрзало потрагу, али ми није пружило задовољавајуће одговоре.
ОдговориИзбришиТачно је да је потрага појединих ређих појмова углавном напорна, али би зато требало да буде и исцрпнија, тј. важно је бити упорнији. Мислим да су ту углавном биле наше грешке.
Мина Глигорић
Моја највећа грешка је избор теме, тј. то што пре пријављивања нисам покушала да претражујем. Користила сам ,,напредну претрагу'' , претраживала под најразличитијим упитима, али све то није вредело када података о одабраној теми нема довољно.
ОдговориИзбришиШто се тиче техничких грешака, свесно сам починила једну, али више пута. Наиме, поједине речи у tag-у сам повезивала, иако је договор био да се то не ради. Занима ме ваше мишљење у вези са овим питањем!
Не знам тачно о којем задатку је реч (има 4 Иване на курсу!), али то и није толико битно: врло је тешко унапред одредити да ли се на интернету може наћи одговарајућа грађа о теми или не, па је и констатација да се о неком питању на интернету не говори довољно вредан резултат који може да нас упути на даљи рад (уколико сматрамо да је та тема важна и да је вреди обрађивати). А што се тиче самог задатка, проста количина линкова није условљавала оцену ако би из рада било јасно да је студент/киња покушао/ла да претражује на више начина...
ОдговориИзбришиПредраг Станојевић