понедељак, 5. октобар 2009.

Угасли жар

Приметно је сасвим, да овај наш блог не привлачи много пажње. Рећићете, праве ствари су познате мањини, јер је потребно гледати срцем да би се сва њихова дубина увидела. Ипак, с тугом примећујем да ни студенти овог смера и овог предмета нису заинтересовани да постављају текстове у циљу истраживања и, слободно кажем, подсећању генерација које долазе да књижевност и књижевни језик постоје на интернету.
Стога уводим ново правило, које ће се од сада тицати овог блога, али и сваког креативног појединца који не припада нашој малој групи. Покојном професору се ово ново уређење не би свидело, али са сигурношћу тврдим да би се компромисно сложио, ради оживљавања овог сајта.








До сада сте могли остављати само оне постове који су се односили изричито на веб странице које се баве тематиком и истраживањем књижевности. Од сада вас молим да делите своје ставове са нама, постављате линкове са било каквим корисним информацијама, ширите књижевни стил, и поделите са нама своја дела, али у посредном облику (линк, адреса...)
Поставите сваки текст за који помислите да би студентима 06, али и других група, био користан.
Имајте у виду, ипак, да ће сваки пост бити прегледан, регулисан, исправљен, коментарисан, а тек онда прихваћен.

Остављам вас да говорите о оном о чему највише волите - о свету уметничког дела.

3 коментара:

  1. Важи, рачунајте на мене! Ту сам ја: млада заљубљена глава која живи на неки начин у делима наших домаћих писаца.
    Што се тиче мог животног опредељења само ћу да поменем да сам још од петог разреда основне одлучио да постанем професор или наставник историје. Историја ме занима, њој сам се предао, девојке немам (за сада), сво своје слободно време трошим на проучавање историје.
    Књижевност, посебно наша домаћа, олакшава ми много да схватим поједине епохе (нпр. Нечиста крв ми је разбистрила слику тог периода после 1878 године, односно ослобођења Врања; Време смрти помогло ми да схватим српског борца и његову патњу као и муке обичног света; Ана Карењина ме је упознала са сликом руског друштва седамдесетих година деветнаестога века и на крају дела ме је одвела чак и до Србије, онда када је Вронски ступио у добровољце; На Дрини ћуприја ме је упознало са историјом Вишеграда 1566/71-1914 као и са целокупном историјом Босне)
    Поменућу на крају последње дело које сам прочитао, а то је Буњевка од Богибоја Атанацковића, иначе то је приповетка, мало подужа, написана простим језиком, мени географски доста блиска, јер сам из тих крајева, северна Бачка, на самој граници са Мађарском. Детаљније ћу да пишем о том делу чим нађем слободног времена и организујем се. Имам линк, надам се да ваља,ако ништа друго поставићу га ја сам, дело ми је у неко, ко ће га знати pdf. формату. Волео бих, пошто ово није големо дело нити неко које захтева превише мозгања, да прочитате и упознате се са Војводином, њеним крајевима, њеним народом, девојкама и момцима. Ја сам успео за сат, можда и мање, да прочитам. Одушевио сам се једноставношћу којом је написано ово дело. Пробајте и ви, уверићете се!

    ОдговориИзбриши
  2. Poštovani,
    veoma mi je drago da ste progovorili! Nebrojeno puta sam posetila ove stranice i svaki put imala želju da ostavim apel,molbu..da nastavite ono u šta je profesor toliko verovao.Ja sam sa jednog drugog bloga koji je morao da stane sa radom, jer je zamišljen kao seminar.
    Puno sreće vam želim, a uspeh, sigurna sam,neće izostati.

    ОдговориИзбриши
  3. Виолета, у потпуности се слажем са тобом, и неизмерно ме радује што неко прати овај блог. Надам се да ћеш нам се придружити.

    ОдговориИзбриши