Да ли ће и књигама ускоро бити потребне батерије?

На удару је технологија која је усавршавана 550 година, нешто што из много разлога не доживљавамо као „технологију“, јер је тако једноставна, савршена и практична у исто време, као један од кључних изума цивилизације, главни камен у темељима културе. Књига.

Са узвишеног места у нашим животима, навикама и емоцијама намерава да је скине једна компанија која је настала и процветала продајући књиге, али као „виртуелна“ књижара, у коју се улази и чији се наслови пребирају уз помоћ компјутера прикљученог на интернет. Amazon. com, највећа интернет-продавница књига на свету, обелоданила је у понедељак свој план за рушење „последње аналогне тврђаве“, изневши на тржиште један дигитални уређај који је припремала три године и који једног дана треба да заузме оно место које је досад имао главни производ одлазеће „Гутенбергове ере“.



Амазон је у једном њујоршком хотелу представио „kindle“ („киндл“ – у именицу претворен енглески глагол који значи обасјати, осветлити, разгорети…), електронски уређај који издалека личи на џепну књигу и по много чему смишљено и подсећа на њу. Али, уместо корица, ова справа на предњој страни има екран који заузима две трећине површине. Преостала трећина су дугмићи за „навигацију“, како би то рекли они који су већ дубоко у информатичкој ери, или „листање“, како би то дефинисали они конзервативнији.

„Киндл“ би, према замисли својих промотора, требало да започне процес сличан оном који је својевремено покренула компанија Епл са својим „ајподом“ (iPod), дакле да постане медиј који ће да унесе велику промену у начин на који се конзумира порука (садржај). „Ајпод“ је, наиме, изазвао истинску револуцију у начину слушања музике: уместо куповине „носача звука“ (ЦД, касете), она је постала сасвим дигитална, од дистрибуције, преко складиштења, до слушања – музички албуми данас углавном путују дигиталним аутострадама Интернета.

„Киндл“, значи, у руци лежи као књига, тежак је као књига (290 грама), текст са екрана дијагонале од 15 сантиметара је, захваљујући технологији „електронске штампарске боје“ („digital ink“), јасан и читљив као онај штампани. Не треба додуше пљунути у прсте да би се окренула следећа страница, довољно је стиснути одговарајуће дугме.

Све описано је само подражавање „технологије“ књиге, али „киндл“ не би био вредан помена да је реч само о томе. Оно чиме завређује пажњу јесте искорак који чини у настојању да нас пребаци из Гутенберговог у дигитално доба.

„Киндл“ у своје чипове може да смести чак 200 књига. Згодан је да се понесе на летовање или далеко путовање. Али нека млађи читаоци замисле да сви уџбеници и допунска испитна литература за све године студирања стану у џеп! Портабл библиотека којој није потребна полица…

Још занимљивији jе начин куповине ових књига. „Киндл“ користи такозвану EVDO мрежу, нови телекомуникациони стандард који се у Америци примењује у мобилној телефонији (још нема подршку у Европи), што значи да је увек „онлајн“, односно на вези са Амазон интернет књижаром, у чијем каталогу је тренутно 90.000 наслова намењених „киндл“ читачу. Од момента поручивања, једноставне процедуре која садржи и протокол за плаћање, па до пребацивања целе књиге у меморију, не прође ни минут!

У понуди су актуелни бестселери, али и класика, по цени далеко повољнијој од оне за књиге на папиру у књижарама. Цена је 9,99 долара, са свим трошковима, укључујући и оне комуникационе (сам „киндл“ кошта 399 долара). Није, значи, потребан компјутер као посредник. „Киндл“, уз то, може инстант да отвори „Википедију“, или „Нови оксфордски речник“, ако није јасно значење неког појма у тексту. На „киндлу“ се могу читати и неки од најпознатијих дневних листова и магазина („Њујорк тајмс“, „Волстрит џорнал“, „Монд“, „Тајм“…), наравно уз претплату. Они ће бити послати истог момента када су те новине редакцијски комплетиране…

Подухват Амазона је несумњиво досад најамбициознији изазов класичном издаваштву и засигурно корак више у односу на досадашње – колико јуче, „справу за читање“ на тржиште је изнео и Сони, али без комуникационог модула који има уређај Амазона.

Главна дилема у првим анализама могућих домета овог изазова није превасходно у томе да ли ће „киндл“ променити начин читања, него да ли ће подстаћи читање књига које је у опадању, на свим меридијанима. Све више се чита са екрана разних димензија, од пи-сија до мобилног телефона. Али са тих екрана се конзумирају информације.

Да ли ће се са екрана ускоро гутати и литература, да ли ће и књигама ускоро бити потребне батерије и да ли ће тиме цивилизација добити или изгубити, последњу реч ће дати – читаоци.



(ЦЕО ТЕКСТ ЈЕ ЦИТИРАН):
http://www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php?nid=48724&y=2007&m=11&d=24